Priča o Ivanu Fernadezu i Abelu Mutai!
Na fotografiji, Abel Mutai, reprezentativac Kenije, bio je na samo nekoliko metara ispred cilja, ali ga je zbunila signalizacija i stao je misleći da je završio.
Ipak, španski reprezentativac, Ivan Fernandez je trčao tačno iza njega i kada je shvatio šta se dešava, počeo je da viče kenijskom atletičaru da nastavi, ali kako Mutai nije razumeo španski, ovaj mladi Španac ga je gurnuo napred da prođe prvi kroz cilj.
Novinari su prišli i jedan je pitao Ivana: “Zašto si to uradio? Zašto si ga pustio da pobedi?” Ivan je odgovorio: “Nisam ga pustio da pobedi, on bi pobedio svakako.”Novinar je insistirao: “Ali mogao si pobediti!” Španski reprezentativac ga je pogledao i odgovorio: “Ali šta bi bila slava u toj pobedi? Šta bi bilo časno u mojoj pobedi? Šta bi moja majka mislila?”
Ponekad svi mi sportisti želimo pobedu po svaku cijenu, da bi se nekome dokazali ili da bi potvrdili da radimo najbolje, ali, da li je to ispravno u omladinskom fudbalu? Zar nije najvažnije u tom periodu raditi na pravilnom razvoju svakog mladog fudbalera, bez pritiska, i opterećenja.
Zar ne trebaju treneri da razvijaju kod djece strast prema sportu i fer pleju, a ne radeći pod pritiskom tj. ganjajuci rezultat, da ih teraju iz sporta i da varaju i lažu protivnike? Roditelji trebaju da budu podrška djetetu da se bave sportom, a ne da računaju na njegov talenat kao na izlazi iz finansijskih problema.
