Sportske povrede kod djece u različitim sportovima
Sigurno je da želite da se vaše dete bavi sportskim aktivnostima, ali sigurno se brinete i da može da doživi povredu. Iako povređivanje teško možete sprečiti u potpunosti, treba da znate koje su aktivnosti statistički najrizičnije, na koji način i šta je najbolja prevencija.Za početak, nije zgoreg znati da statistika pokazuje da su povrede u ekipnim sportovima češće, ali su u pojedinačnim obično teže. Pritom, oko 60% povreda dece nastaje pri organizovanom sportu (trenirenju), a oko 40% u rekreativnim sportskim aktivnostima. Ovaj podatak ukazuje na značaj pravilnog odabira sporta i načina treninga u dečjem uzrastu. To je najvažniji savet koji vam možemo dati.
Obratite pažnju na to da odaberete aktivnosti koje su adekvatne za uzrast i sposobnosti vašeg deteta, a zatim na kvalitet podloge, terena, na kojem se igra, te na kvalitet opreme, pre svega obuće. Ako je moguće, gledajte da vaše dete bude pod nadzorom odraslih ili profesionalnog trenera.
Košarka, ragbi i fudbal najrizičniji po decu
Prema kombinovanim američkim i evropskim podacima, procenat dece u dobi između 5 i 15 godima koji zadobiju neku sportsku povredu, kreće se, zavisno od sporta, od 15 do 30%. Najčešće se povređuju na košarci, a zatim na američkom fudbalu, koji kod nas i nije toliko popularan, dok je na trećem mestu fudbal.Jasno je, dakle, da su povrede najčešće kod najpopularnijih sportova, ali i kod onih koji su dosta dinamični i indukuju češći telesni kontakt. Takve aktivnosti se češće od drugih igraju rekreativno, bez nadzora od strane profesionalnog trenera.
Košarka je neverovatno dinamičan sport, pa uzrokuje najviše povreda!
Svakako, posebno opasne su povrede glave. Štaviše, kada su deca u pitanju, od ukupnog broja povreda mozga oko 20 procenata nastaje u toku sportskih aktivnosti. S druge strane, svi ovi podaci nisu tu da bi uplašili roditelje. Deca se tokom odrastanja često povređuju, padaju, udaraju… sve je to prirodan proces odrastanja. Srećom, njihove povrede, kako u sportu tako i uopšte, najčešće su bezopasne i ne ostavljaju dugotrajne posledice.“Deca treba da se bave sportom, ali na adekvatan način, jer od sporta ima mnogo više koristi u odnosu na rizik od poverđivanja”, objašnjava Dr Tamara Stojmenović iz Centra sportske medicine „Vita Maksima“, košarkaški trener i saradnica sajta Bol.rs.
Kako stoje stvari sa dva najpopularnija ekipna sporta kod nas?
Košarka je prelepa, ali se mora voditi računa o kolenimaKošarka je neverovatno dinamičan sport, prepun kratkih sprintova, naglih promena pravca kretanja, skokova i telesnog kontakta (zato i jeste jedan od najpopularnijih). Zbog toga nije čudno što je u samom vrhu po učestalosti povređivanja.
Na sreću, najšeće se radi o lakšim povredama, kao što su uboji, istegnuća mišića i distorzije (uganuća) skočnog zgloba. Potencijalno opasne “mehaničke” povrede u košarci mogu nastati i prilikom pokušaja zakucavanja i “vešanja” za obruč. Upravo zato, veoma važna je kontrola od strane trenera i adekvatan kvalitet terena, sa svim svojih pratećim elementima.
U odnosu na druge sportove, u košarci je prisutna i nešto veća mogućnost da vaše dete doživi povredu kakve doživaljavaju profesionalni sportisti. Najteža povreda, relativno česta u košarci u odnosu na druge sportove, jeste “pucanje” prednjih ukrštenih ligamenata kolena. Ova povreda zahteva operativno lečenje i dug postoperativni oporavak.
Povreda se obično događa kada, pri naglim promenama pravca ili naglom zaustavljanju iz punog sprinta, stopalo ostane “ukopano” na podlozi. Tada nagli pokret kolena ne može biti amortizovan, već se kompletan pritisak, sila, prenosi na ligamente. Pošto ne možete računati da će u žaru igre dete biti oprezno u kontaktu i pri naglim promenama pravca, ono što možete da uradite jeste da vodite računa o podlozi na kojoj igra, te o patikama u kojima igra.
Kombinacija podloge i patika mora biti takva da se dete ne kliza, ali ni da se patike “ukopavaju”. Uz to, duboke patike dodatno učvršćuju skočni zglob, što je naročito bitno prilikom doskoka.
Kod fudbala, opasnost često nije u samoj igri!
Što se tiče fudbala, kada je pod kontrolom trenera, znatno je manja mogućnost od grubih startova, koji su svakako najveći rizik za povredu kod ovog sporta. Nespretni padovi, gurkanje, laktanje, sve to je uobičajeno tokom dečjih fudbalskih utakmica i, premda može imati posledice, obično je bezazleno. Međutim, kada se radi o rekreativnom fudbalu na obližnjem betonskom terenu, situacija je nešto drugačija.Uvek govorite detetu da fudbal treba da se igra na prostorima koji su namenjeni toj svrsi.
Opasnost se krije pre svega u tzv. “mehaničkim” povredama. Nije redak slučaj da golovi nisu pričvršćeni za tlo, pa mogu da padnu i povrede dete. Najteže i potencijalno smrtonosne povrede nastaju pri “vešanju” o prečku gola, što deca smatraju jako zabavnom aktivnošću! “Ja kao neurohirurg, u praksi, imam priliku da vidim posledice toga da prečka pukne i udari dete u glavu, dovodoći do preloma lobanje i teških povreda mozga”, objašnja Prof. dr sc. med. Branislav Antić.
Dakle, uvek govorite detetu da fudbal treba da se igra na prostorima koji su namenjeni toj svrsi, da to budu ravne površine, te da obrate pažnju na to da li su golovi stabilni i dobro ukopani. Takođe, i ovde treba voditi računa o obući i podlozi. Obuća mora da bude prilagođena vrsti terena, što znači da patike treba da imaju određene “šare”, koje sprečavaju proklizavanje. Povrede su češće na mokrom betonu, travi ili šljunkovitom terenu, koji nije za predviđen za sport.
