"Opet sam pogrešio, trener mi je rekao da odigram,a ja sam šutnuo i promašio.."
"Ne želim više da treniram, šta god uradim trener se dere na mene i samo viče.."
"Ja se bojim svog trenera, zato više i ne želim da treniram.."
- Da li ste nekad od svog djeteta čuli istu ili sličnu rečenicu?
- Koji profil trenera je po vama poželjan u radu sa djecom od 5 do 12 godina?
- Koje su karakteristike potrebne kod trenera da bi bio uspešan u radu sa djecom?
Svi mi koji radimo, sa djecom u ovom uzrastu dođemo u situaciju da se iz nekog nama bitnog razloga tj. njihove greške proderemo na njih. Ali, da li je to ispravno?
Kao što su ljudi različiti, tako su isto i djeca. Postoje djeca koja su jako stidljiva (zatvorena u sebe) i osećajna, u tolikoj mjeri da kada im neko nešto prigovori oni se potresu, to može da ide do te mjere da se i zaplaču! U koliko to trener na vreme ne prepozna nego pokušava šablonski da reši stvari takva djeca vrlo brzo odustaja od treniranja ili samo napuštaju sport prelaze u drugi!
Postoje djeca koja su i već ranim godina (od 5 do 9 god.) veoma pričljiva, non stop prave neke sitne nestašluke (šutnu loptu da niko ne vidi, ili dok stoje u koloni pričaju, guraju se ko će biti prvi), ustvari su previše hiperaktivna! Trener mora da zna da u toj najranijoj biološkoj dobi, ne može očekivati savšenu disciplinu od takve djece, jer u njihovim mislima je samo želja za dokazivanjem i konstantno takmičenje ko će biti bolji, ko će biti prvi u koloni, ko će da da više golova (asistencije ih ne interesuju). Uzaludan je trud i trošenje energije na bilo kakvu suzbijanje toga (a posebno kažnjavanje), potrebno je da prođe određeni period u kom će ta djeca da sazriju i da shvate da je potrebno da budu dobri na treningu ili utakmici. Sve je u biološkoj dobi djece, srazmerno su zreli svojim godinama, međutim i tu ima izuzetaka.
Kod djece može da bude i izražena invidualnost, ali što mnogi treneri ili roditelji kažu "sebičnost".
- Da li treba zaustavljati djecu ili im zabranivati da driblaju?
Glavno pitanje je, a kad će igrač da dribla ako ne kad je mali, kad počinje da trenira, kad ne postoji opterećenja rezultat i greške. Veoma je lakše naučiti ekipu pa i igrača da se brani, mnogo je teže nauči ih da napadaju. Posebno da igrač, kojem je od malih nogu bilo zabranjeno da dribla, da od odjednom krene da dribla!
Zato treneri koji radite sa djecom u uzrastu od 5 do 12 godina, podstičite ih da što više racionalno koriste driblinge na utakmicama ili treningu, razvijaj te im svijest da budu kreativni!
Pored toga budite im uzoran trener, prijatelj, vođa. Da imate smisao za pravdu da ne pravite razliku između ne talentovanih i talentovanih igrača, između bogatih i siromašnih. Najvažniji je napraviti osećaj kod igrač, čak i u tom ranom uzrastu da je jednako važan kao i svi ostali, i ako je rezerva. Svoj glas jačinu prilagoditi različitim profilima igrača, na nekog je potrebnom malo i povisiti ton, dok je za neki profil igrača potrebno kroz šalu mu reći da je pogrešio, ili kroz neku konstataciju da je hteo dobro, ali da je mogao još bolje, trener u radu sa djecom mora da bude psiholog, pedagog - odgajatelj.
Pogrešno je kroz razna kažnjavanja učiti djecu da tako ispravljaju greške i tako treneri misle ispraviće greške!
Na primjer : prva greška ,kazna 3 čučnja, druga greška 5 ili 10 čučnjeva. U tom uzrastu nije poželjno raditi na razvoju snage kod djece, zato ove vježbe treba izbegavati. Postoje djeca koja vole da se ističu, vi ih kaznite sa 5 čucnjeva on uradi 20, tako da ta kazna onda ispada smešna!
Potrebno je imati snagu ubeđivanja, da se kod djece stvori misao da to što su uradili da je pogrešno, i da oni što su uradili da je ispravno, a ne da to rade zato što to trener tako želi ili kaže!
Velika je greška učiti djecu da čekaju trenerove instrukcije ili roditelja, moramo ih pustiti već u tom ranom uzrastu da sami donose odluke! Da budu kreativni, samostalni, samoinicijativni i da im se jača volja, karakter!
Fudbal je igra, u kojoj tokom utakmice ili treninga pored fizičkog prisustva potrebno i konstantno psihickog razmišljanje i traženje najboljih rešenja u igri! Gde je neko rešenje, pre bilo odlično, a već u drugom momentu je greška.
Zato je izuzetno važno, u svakom mogućem trenutku motivisati igrače, animirati čak one koji su pasivni pokušati ih pokrenuti i uključiti u igru!
