Kako izabrati sport i trenera po "meri deteta"?

Najbolji način za odabir sporta za dete, kao i najbolji profil trenera po "meri deteta"!

Mada izbor sporta “po meri deteta” nije u potpunosti pod kontrolom roditelja, vi možete mnogo doprineti da njegovo “traganje” za sportom koji najviše odgovara potrebama, interesovanjima, karakteristikama ličnosti, motoričkim sposobnostima i telesnom tipu vašeg deteta, ne rezultira negativnim iskustvima, gubljenjem interesovanja i početnog entuzijazma, već da predstavlja prijatan izazov koji će rezultirati uspešnim ishodom. 

Neki roditelji se obraćaju sportskim stručnjacima želeći da im oni reše problem izbora najpodesnijeg sporta. Mišljenja smo da za decu uzrasta od 5-10 godina to nije neophodno. Jer, vi roditelji najbolje poznajete svoje dete. 

Ako pažljivo posmatrate njegovo ponašanje u različitim kontesktima (da li više voli da se igra samo ili u društvu, da li ga privlače različite igre sa loptom ili one u kojima direktno odmerava svoje sposobnosti sa drugom decom, da li uživa u igrama koje zahtevaju preciznost, strpljenje i istrajnost, ili onim koje zahtevaju brzo reagovanje, odlučivanje i akciju) i ako slušate šta vam ono govori, vi ćete sigurno znati da li je dete više predisponirano za individualne ili kolektivne sportove, za sportove visoke preciznosti i fine koordinacije ili one sa puno akcije i duela. 

Takođe, imajte u vidu njegovu telesnu konstituciju, fizičke, motoričke i kognitivne sposobnosti i/ili ograničenja, i što je najvažnije – pitajte ga koji sport mu se sviđa. Ne donosite odluke umesto njega niti samo na osnovu neke njegove pojedinačne sposobnosti. Npr. nemojte od deteta tražiti da igra šah samo zato što je pokazalo da brzo uči i napreduje u toj igri, pa ste zaključili da ima visok mentalni potencijal. 

Da bi vas zadovoljilo ono će krenuti u školu šaha, ali će koristiti svaku pogodnu priliku da sa drugarima zaigra fudbal, jer voli društvo i akciju, njegovoj prirodi ne odgovaraju beskrajno duga sedenja i analize šahovskih partija. 

Kada birate sport za svoje dete, imajte na umu sledeće: 

• Uključite dete u sport koji njemu najviše odgovara, najviše mu se sviđa i za koji pokazuje interesovanje, a ne u onaj koji se vama sviđa, koji je trenutno popularan, ili koji “donosi puno novca”. 

• Pitajte dete kojim sportom želi da se bavi i pružite mu priliku da isproba različite sportove, naročito dok je još malo. 

• Sugerirajte mu sportove u kojima može biti uspešno, koji odgovaraju njegovim sposobnostima i “psihološkom sklopu”. 

• Nemojte dete uključivati u sport da bi ono realizovalo neke vaše ciljeve i planove. Dopustite da se bavi sportom kojim želi i na način koji najviše izlazi u susret njegovim potrebama. Zapamtite, ne bave se sva deca sportom radi pobeđivanja. Ima i onih koji se sportom bave primarno radi druženja, igre i zabave; drugima je važno da stalno uče nove veštine i usavršavaju postojeće, dok ima i one dece koja ulaze u sport samo da bi zadovoljila svoje roditelje. 

• Ne paničite ako vaše dete za kratko vreme promeni više sportova, sportskih škola ili klubova. Naprotiv, u tome treba da ga ohrabrite, jer je to dobar način da pronađe onaj sportski program, klub, trenera i/ili društvo koje mu najviše odgovara. 

• Dozvolite deci da napuste sport ili klub u kome nisu “pronašla sebe”, u kome se osećaju zapostavljenim, manje vrednim i neostvarenim, koji nije zadovoljio njihova očekivanja, ili gde nemaju dobru komunikaciju sa trenerom ili saigračima. Ako je dete zaista nesrećno, onda je bolje da napusti sport i oproba se u nekoj drugoj aktivnosti, a ne da uporno insistirate na njegovom ostanku verujući da ga tako “učite” da bude istrajan i nepokolebljiv. 

• Kada birate klub ili sportsku školu, imajte na umu da deci mlađoj od 12 godina mnogo više odgovaraju programi koji minimiziraju takmičenje i ne prenaglašavaju pobeđivanje, već akcenat stavljaju na razvoj motornih veština i učenje kroz raznovrsni trening, igru i druženje. 

• Deca ne treba da se specijaliziraju suviše rano ni u kom sportu. Zabluda je da bez rane specijalizacije ni u jednom sportu nema vrhunskih rezultata. Postoje sportovi u kojima deca počinju sa ranim bavljenjem, ali ne i ranom specijalizacijom (npr. plivanje, hokej na ledu), sportovi u koje se većina dece uključuje na uzrastima od 7/8 – 10 godine, a koji zahtevaju kasniju specijalizaciju (fudbal, košarka, odbojka, vaterpolo, bejzbol). Međutim, jedan manji broj sportova zahteva i rano uključivanje i ranu specijalizaciju (gimnastika, skokovi u vodu, umetničko klizanje). Deca koja se bave ovim sportovima treba da nauče složene veštine pre telesne zrelosti, zato što je veoma teško da se te veštine dovedu do savršenstva ukoliko se na tome radi posle puberteta. 

• Vaše dete zaslužuje školovane trenere koji će trenažne i takmičarske aktivnosti uskladiti sa nivoom sposobnosti dece učesnika, koji umeju da kreiraju pozitivnu atmosferu za učenje, koji su dobri pedagozi, koji će ih vaspitavati, učiti fer pleju, poštovanju drugih, toleranciji i timskom radu. 

• Pre nego što dete upišete u neki sportski program ili školu, proverite stručne kvalifikacije trenera, saznajte koji su njegovi ciljevi i prioriteti u radu sa decom, šta od vas očekuje i kako ćete međusobno komunicirati. 

• Proverite da li se sportski program ili škola izvodi u prostorima (objektima, terenima) koji zadovoljavaju propisane uslove u pogledu potrebne opreme i rekvizita, bezbednosti dece, medicinskog nadzora, pomoćnog osoblja itd. 

• Pošto imate važnu ulogu i odgovorni ste za stvaranje bezbednog sportskog okruženja za vaše dete, potrebno je da tražite od kluba da vam pokaže Polisu o zaštiti dece u sportu, a ukoliko je nema da inicirate njeno donošenje i usvajanje. 

• Dobri sportski programi za decu su fer i pravični. Oni ne dozvoljavaju trenerima favorizovanje ili forsiranje pojedinih “nadarenih” sportista na račun drugih “manje talentovanih”. Proverite da li sportska škola ili klub vašeg deteta ima i da li se pridržava pravila “podjednakog igračkog vremena” za sportiste mlađe od 12 godina. Jer deca najbrže uče i najviše se zabavljaju kada su aktivna, kada se svi takmiče, a ne samo oni najbolji, dok ostali sede na klupi za rezerve. 

• I ponovo naglašavamo, budite spremni da otvoreno i iskreno komunicirate sa svojim detetom. Slušajte šta vam ono govori, pitajte ga kako se oseća, dozvolite da vam kaže šta mu smeta, ima li nekih problema i da li je zadovoljno. Verujte instinktu svog deteta. Postarajte se da vaša deca znaju da ih volite bez obzira da li su pobedili ili izgubili, da li su talentovani ili samo prosečni sportisti. U njihovim životima budite osoba kojoj se uvek mogu obratiti za podršku. 

• Proverite da li se sportski program organizuje i vodi po modelu sporta mladih ili po modelu odraslih; da li je on tako koncipiran da naglašava vaspitne i socijalane aspekte sporta, ili mu je takmičarski rezultat u prvom planu. Takođe, raspitajte se da li sportski program, škola ili klub sadrži prateće aktivnosti za roditelje i decu. To su sastanci na početku i kraju sezone na kojima se rezimira učinjeno i prave planovi za novu sezonu, to su socijalne aktivnosti namenjene sportistima – proslave rođendana, klupske žurke, razgovori sa poznatim sportistima itd.