Kako pomoći djeci da uživaju u sportu?
Roditeljstvo nije lak posao, ali jeste veliko zadovoljstvo i izazov. Ako želite da vaše dete zaista uživa u sportu, da se raduje, oseća kao pobednik, razvije samopoštovanje i pravilne stavove prema sportu, potrebno je da svoju roditeljsku ulogu odigrate na pravi način.
Svetski priznat stručnjak, bivši sportista, uspešan trener i sportski psiholog Rik Volf kaže da je u današnje vreme teško znati kako deci prići na najbolji način, kako ih voditi, trenirati, motivisati i raditi sa njima.
Od niza saveta i preporuka i pravila kako da se ponašaju u situacijama u kojima će se kao roditelji dece sportista najčešće naći, izdvajamo samo neka:
PRAVILO 1: Ne sedite skrštenih ruku, uključite se!
Preuzmite odgovornost i pokažite interesovanje za sport kojim se vaše dete bavi. Takmičenje je suštinska odlika sporta. Takmičenje samo po sebi ne mora da bude loše.
Ukoliko je usklađeno sa sposobnostima deteta, ukoliko mu je primarni cilj učenje i zabava, ukoliko nije prenaglašena važnost pobede, a uspeh nije izjednačen samo sa pobedom, već je uspeh svaki napredak, trud i zalaganje, onda će takmičarsko iskustvo vašeg deteata biti pozitivno.
Vaši zdravi pogledi na takmičenje učiniće da ono za dete bude izazov i vredno iskustvo koje će mu pomoći da se bolje pripremi za život. Takmičarski rezultat za dete od 6 ili 7 godina nije bitan. Ako vas pita “Da li smo pobedili?” - odgovorite mu da je za vas jedino važno kako se ono provelo i pohvalite njegov nastup.
Kako bude starije, pobeđivanje će za njega postajati sve važnije. Posmatrajte kako se vaše dete ponaša na treningu i takmičenju, uključite se u aktivnosti njegovog tima, prihvatite svoju ulogu aktivnog i odgovornog roditelja.
PRAVILO 2: Vodite računa o sopstvenom ponašanju!
Za mnoge roditelje ovo nije lak zadatak. Kada je vašem detetu teško, kada izgubi dobijenu utakmicu ili igra ispod svojiih očekivanja, na vama je da budete uz njega, da budete izvor njegove inspiracije i optimizma.
Ne radi se samo o tome da sa svojim detetom delite bol ili radost posle poraza i pobede na takmičenju, već o činjenici da ste vi za svoje dete glavni model za identifikaciju. Pošto deca oponašaju svoje roditelje, trudite se da ne reagujete agresivno, nesportski i neprimereno, jer se takvo ponašanje može ispoljiti i kod vašeg deteta.
PRAVILO 3: Uvek budite pozitivni i oprezni u svojim komentarima!
Roditelji gube iz vida da deca imaju svoje razloge za bavljenje sportom i da ga vide drugačije od odraslih. Za decu su pobede i porazi apstraktni pojmovi.
Ona nisu genetski programirana da razumeju šta pobeda i poraz znače. Ali, ona vrlo brzo shvate da njihova pobeda na takmičenju mamu i tatu čini srećnim, dok poraz dovodi do komentara kao: “Ako želiš da pobediš, moraš više i napornije da treniraš.”
Ukoliko želite da sportsko iskustvo vaše dece bude pozitivno, nastojte da nagradite trud i zalaganje svog deta i njegovih saigrača, da budete oprezni u povratnoj informaciji (fidbeku) koji mu pružate – da ona uvek bude pozitivno formulisana i ohrabrujuća.
Ne zaboravite da vas deca konstantno posmatraju i uče od vas. Na isti način kako oponašaju vaš način govora, oni takođe uče kako da reaguju tokom sportskog takmičenja. Ukoliko lupate nogama, vičete ili psujete kada stvari na terenu krenu loše, i deca će isto raditi. Ako vičete na sudije, nervirate se i ispoljavate bes, deca će vas takođe imitirati.
PRAVILO 4: Deca uče kako da se ponašaju od svojih roditelja!
Većina roditelja čim počne utakmica nervozno pale cigarete, a između odbijanja dimova viču iz sveg glasa kako bi ohrabrili svoje dete ili njegove saigrače.
Kad vas deca vide kako burno reagujete, psujete, durite se, vičete – razmislite šta tog trenutka prolazi kroz njihovu glavu. Šta će se desiti kada oni počnu sumnjati da svojim nastupom na terenu nisu zadovoljili tatu ili mamu?
Ponekad, osećajući da ne zadovoljavaju vaša očekivanja, deca će ili odustati i reći da ne žele više da se bave sportom, reći vam da su bolesna ili povređena, ili da bi volela da se bave nečim drugim.
PRAVILO 5: Moćna kombinacija roditeljske podrške i pozitivnog fidbeka!
Pre svega, zapamtite da deca odlično reaguju na pozitivni fidbek. Ipak, nije lako da podrška i pozitivni fidbek uvek budu vaš prioritet.
Vaše ponašanje zavisi od toga šta želite da vaše dete dobije od sporta. Ukoliko želite da ono samo pobeđuje, onda ćete mu reći: “Posle svake pobede vodim te na picu, sok ili sladoled”. Na taj način dete će brzo shvatiti da pobeda znači hranu i čašćenje, a poraz - otići kući gladan.
Međutim, ako želite da vaše dete shvati da su u sportu, kao i u životu pobede i porazi nešto sa čim će se stalno suočavati, nositi i postupati na racionalan način – onda je potrebno da mu pružite pravu podršku, da nagrađujete njegov trud i zalaganje, bez obzira da li je pobedilo ili izgubilo, a ne da nagrađujete samo pobede.
Ne zaboravite da iako nagrađujete njegov trud, zalaganje i napredak, a ne samo pobeđivanje - dete će i dalje biti razočarano kada izgubi. Čak i na onim dečjim takmičenjima gde se ne vodi zvanična evidencija o postignutim rezultatima, deca ih začuđujuće dugo pamte. Ali, naglasak nije na tome da li deca pobeđuju ili gube, već kako ona i vi sa time izlazite na kraj.
PRAVILO 6: To je život vašeg deteta, a ne vaš!
Zvuči prosto, ali se lako previdi. Vaše detinjstvo je završeno i ne pokušavajte da ga ponovo proživljavate kroz svoju decu. To nije samo potencijalno ugrožavajuće za vaše dete, već je takođe i veoma sebično.
Čak i kada se prepustite pravom dečijem oduševljenju i uzbuđenju, ne smete zaboraviti da ste vi zrela odrasla osoba i roditelj. Vaša je dužnost da znate kada suviše pritiskate, kada se mnogo razmećete i hvališete ili postupate kao razmaženo dete, a ne kao zrela osoba.
Postoji izraz: “On živi svoj život kroz svoje dete”. U redu je da budete ponosni na dete i sve što ono pokazuje na sportskom terenu, ali nije u redu da precenite njegove sportske mogućnosti. Budite realni u procenama i umereni u očekivanjima.
Roditelji druge dece neće vas smatrati manje vrednim ako vaše dete ne postane najbolji igrač. Takođe, ne zaboravite da deca fizički rastu i sazrevaju različitim tempom. Biološka zrelost neke dece je daleko ispred ili iza njihove kalendarske starosti, a to ima veliki uticaj na njihovo bavljenje sportom.
PRAVILO 7: Da bi vam bilo zabavno, na tome morate raditi.
Ovo pravilo može zvučati kontradiktorno, ali što više o njemu razmišljate shvatićete koliko je ono, ustvari, istinito. Setite se da je dečije opažanje sporta potpuno drugačije od vašeg.
Brojna psihološka istraživanja su pokazala da proces igre za decu uopšte nije igra. To je pre težak zadatak učenja i usavršavanja veština kao što su šutiranje, hvatanje i dodavanje lopte, trčanje do cilja, vraćanja lopte preko mreže, serviranje, itd.
Zbog toga je za dete, ono što mi često nazivamo “igranje lopte” zaista težak rad. Što dete bolje savlada i usavrši neku veštinu, ono će više uživati u osećaju lične kompetentnosti. A sa osećanjem sopstvene kompetentnosti dolazi i samopoštovanje.
Danas je za mnogu decu teško da treniraju i uživaju u sportu. Zato treniranje ne sme biti samo napor, već i razonoda, kako za dete, tako i za roditelje. A statistika nas podseća da više od 75% dece koja su u sport ušla na uzrastu od 6 ili 7 godina, isti napusti do svoje petnaeste godine.
Koliko puta smo čuli od profesionalnih sportista da su prestali sa bavljenjem jer im više nije bilo zabavno. Zašto bi bilo drugačije sa decom starom šest, sedam ili osam godina?
Saveti:
• U perodu od 6-9 godine nema potrebe voditi evidenciju o rezultatima koje je dete postiglo na takmičenju. Tek sa 9 godina deca počinju da razumeju značenje takmičenja i rezultati postaju značajniji deo igre nego što su do tada bili. Ukoliko trener vašeg deteta insistira na pobedama, predlažemo vam da sa njim porazgovarate i upozorite ga da sa takavim stavom dete neće izvući najbolje iz sebe. Ukoliko trener ne promeni svoje ponašanje, već nastavi sa pritiskom na dete, roditelji treba da razmisle o promeni trenera ili kluba.
• Dozvolite deci da izaberu svoje trenere i svoja pravila igre. U mnogim timskim sportovima, pravila za decu mlađu od 12 godina su pojednostavljena, manje formalna i stroga, jer se tako sprečava ugrožavanje dečije igre, a podstiče brže učenje, kreativnost, zanimljivost i zabava.
• U svim sportskim kontekstima ponašajte se sportski i poštujete pravila fer pleja. Takođe, budite osetljivi i reagujte na nesportska, neprimerena i zlostavljačka ponašanja trenera prema sportistima, sudijama ili drugim roditeljima. Vaše dete može biti izloženo različitim vidovima suptilnog emocionalnog zlostavljanja. Budite svesni takvih mogućnosti, razgovarajte sa detetom, pitajte ga da li je zadovoljno svojim trenerom, saigračima i celokupnom atmosferom u timu. Samo na taj način možete blagovremeno otkriti postojanje potencijalno ugrožavajućih situacija po dete i preduzeti potrebne mere za njihovo eliminisanje.
• Umeće pobeđivanja i gubljenja formirano na najranijem uzrastu je osnova sportskog i fer plej ponašanja tokom cele sportske karijere. Normalno je da želite da se vaše dete na takmičenju maksimalno zalaže, da mu bude zabavno i da pobeđuje. Ali, učite ga da kada se utakmica završi, završava se i rivalstvo, pa je sportski čestitati pobednicima. Na vama je da pružite dobar primer. To možete učiniti držeći svoje emocije pod kontrolom. Dakle, ne dozvolite sebi da uđete u ekstazu kad vam dete pobedi, ili što je još važnije, da pokažete razočarenje i postanete depresivni kada izgubi.
• Ne zaboravite da vaši odnosi sa detetom značajno utiču na njegovo samopoštovanje. Sva deca žele da budu voljena i prihvaćena i da roditelji budu zadovoljni onim što ona rade i postižu. Ako vaši odnosi sa detetom doprinose da ono izgradi pozitivan odnos prema sebi i da se oseća dobro u vezi sebe, ono će izgraditi samopoštovanje. To ne znači da detetu treba da dajete komplimente kada su nezasluženi , već samo da u takvim situacijama budete saosećajni i osetljivi. Samopoštovanje detetu daje krila, ono oseća da je svet njegov. Učinite da vaše dete izgradi pozitivan odnos prema sebi i daćete mu poklon za ceo život. Zato se prema njemu ne odnosite na način koji vređa njegovo samopoštovanje – ne degradirajte ga posle slabog nastupa, ne uznemiravajte i ne ponižavajte. Ukoliko roditelji kontinuirano potcenjuju svoju decu i minimiziraju njihova postignuća, deca će naučiti, ne samo da to isto rade sebi tokom celog života, već će istu grešku ponoviti i sa svojom decom.
• Čuvajte se tzv “konstruktivne kritike” odmah nakon završetka utakmice. Mnogi roditelji postanu jako ljuti, razočarani i osećaju se “izneverim” ukoliko njihovo dete nije dobro igralo/nastupilo ili je doživelo poraz. Čak i najbrižniji i najpristojniji roditelji ne mogu da se uzdrže od bujice kritičnih kometara i primedbi na igru/nastup deteta, a neki u svom nezadovoljstvu idu toliko daleko da potpuno prekinu komu37 nikaciju sa detetom, uskrate mu svaku pažnju, ništa ga ne pitaju i potpuno ga ignorišu. Ovakvo uskraćivanje pažnje i ljubavi je najgori vid emocionalnog zlostavljanja i siguran put da se dete počne osećati bezvredno, krivo i nedostojno roditeljske ljubavi, a to je uvod u sagorevanje i napuštanje sporta.
• Zapamtite, odmah nakon završetka takmičenja svi sportisti žele isto – da čuju pohvale za svoj trud, zalaganje, dobre poteze u igri, fer plej ponašanje. Ako osećate potrebu da razgovarate o upravo završenom takmičenju, sačekajte nekoliko sati. Možete to učiniti npr. posle večere, pre odlaska na spavanje, ali ne forsirajte konverzaciju ukoliko dete nije spremno da priča. Na vama je da po završetku takmičenja pružite pozitivni fidbek, pohvalite i nagradite izvođenje svog deteta i njegovog tima.
To možete učiniti na sledeći način:
- Čestitam ti na velikom zalaganju. Lavovski si se borio tokom cele utakmice.
- Ponosan sam na tebe što si ostao pozitivan i motivisan do kraja, uprkos velikoj rezultatskoj razlici.
- Koncentracija ti je zaista bila na nivou.
- Izuzetno sam zadovoljan tvojim fer plej ponašanjem na današnjoj utakmici.
- Imaš sjajan tim koji ume da zapne onda kada je najteže i najpotrebnije.
• Nemojte posle utakmice dete zasipati kritičkim komentarima kao što su:
- Mislim da sam te učio kako se ta situacija odigrava.
- Nismo li to uvežbavali tokom cele nedelje?
- Da si postigao taj siguran gol/koš, imali bismo dobijenu utakmicu. - Šta to danas sa tobom nije bilo u redu?
- Mislim da nisi dao sve od sebe.
- Žao mi je što nisi u boljem timu.
- Tvoj trener je dobar čovek, ali ne ume da vodi utakmicu.
- Ako igraš utakmicu, moraš i da pobediš. To je suština sporta!
• Posle utakmice, izbegavajte pitanja koja prenaglašavaju važnost takmičarskog rezultata i pobede:
- Da li si pobedio?
- Da li si postigao gol?
- Koliko koševa si postigao?
- Da li si bio najbolji?
• Pomozite detetu da objektivno proceni svoje izvođenje. Kada nekoliko sati po završetku takmičenja budete razgovarali o protekloj utakmici, svoja pitanja usmerite na njegovo izvođenje i poboljšanja, a ne na pobedu ili poraz:
- Šta ti se najviše i/ili najmanje svidelo na takmičenju?
- Da li si danas igrao bolje nego prošle nedelje?
- Šta misliš, koje stvari treba da unaprediš?
- Kako to možeš da postigneš?
- Da li ti je na današnjem takmičenju bilo lepo i zabavno?
- Koji trenutak ti je bio najlepši?
- Da li si pre utakmice bio nervozan, ako jesi zašto i kako si to uspeo prevazići?
- Šta vam je trener rekao posle utakmice?
- Da li su se tvoji protivnici ponašali nesportski? Da li je tvoje ponašanje na terenu bilo fer plej i sportsko?
• Dozvolite deci da osete lepotu pobede i frustraciju poraza. Ne činite grešku opominjući decu koliko se žrtvujete za njhov sport i koliko je pobeda za vas i njih važna. Takav pritisak kombinovan sa dečijom željom da vas zadovolje, detetu stvara velike probleme. Pokušajte na sport i na svet gledati dečijim očima.
• U razgovoru sa svojom decom, izbegavajte sledeće komentare:
- Šta nije u redu sa tobom, zar ne želiš da budeš dobar i uspešan kao drugi?
- Mogao si bolje da igraš/postigneš bolji rezultat da si se više trudio.- Svi u našoj porodici su bili dobri sportisti – i ja, i tvoja mama, i tvoja braća/sestre.
- Izgubiti utakmicu je bez veze. Pobeda je najlepši deo sporta.
- Danas si postigao dva gola, hoću da sledeće subote daš još više!
- Mama i ja smo mnogo vremena i novca utrošili na tvoj sport. Svi ovi komentari nose zajedničku poruku – U sportu je najvažnija pobeda i Nemoj da izneveriš svoje roditelje! Zato, dozvolite deci da kroz sport zadovolje sopstvene potrebe. Ohrabrite ih, podržite i uživajte zajedno!
TEST 3: Otkrijte koliko dobro igrate svoju ulogu!
Ukoliko iskreno sa DA odgovorite na sledeća pitanja, onda sigurno posedujete dobre pretpostavke da uspešno odigrate ulogu MVP roditelja (roditelja sa 5 zvezdica)!
• Možete li u potpunosti i sa poverenjem da prepustite svoje dete treneru i da prihvate njegov autoritet?
Možete li dete “podeliti” sa trenerom i prepustiti mu da kreira i gradi njegovo sportsko iskustvo. Možete li prihvatiti činjenicu da će trener postati važna odrasla osoba u životu deteta i da će trener izazvati njegovo divljenje, koje je ranije bilo upućeno isključivo vama.
• Možete li da priznate svoje mane i greške?
Niko nije nepogrešiv i savršen, pa ni vi. Ponekad se kao roditelji “uspavate”, zaboravite i prepustite emocijama. Dešava se da pod uticajem emocija nešto kažete pre nego što razmislite, da prosudite naglo, a tek kasnije utvrdite da vaši postupci nisu bili opravdani. Potreban vam je snažan karakter da priznate kada ste pogrešili i da o tome prodiskutujete sa svojim detetom.
• Možete li da prihvatite trijumf, uspeh svoje dece?
Čini se da ništa nije lakše od toga i da je ovakvo pitanje suvišno. Ali nije tako. Neki roditelji potpuno nesvesno, posebno očevi, mogu postati rivali svojim sinovima ili kćerima koji postaju uspešni i priznati sportisti. Takvi očevi svome uspešnom sinu stalno ukazuju na njegove minorne greške i propuste, govore kako su njegov stariji brat ili sestra bili još bolji, ili se prisećaju nekih impresivnih detalja iz svoje sportske karijere.
• Možete li da prihvatite razočarenje svoje dece?
Biti roditelj znači biti meta za ljutnju, gnev i frustracije svoje dece. Prihvatiti razočarenje svoje dece takođe znači gledati ga kako na utakmici loše igra dok svi njegovi prijatelji igraju dobro, ili ne biti uznemiren i ljut kada vaše 10- godišenje dete zaplače nakon izgubljene utakmice. Ako ste u stanju da kontrolišete svoje emocije, moći ćete i detetu pomoći kada je razočarano, hrabriti ga i ukazivati na pozitivne strane svake situacije.
• Da li ste u stanju da služite kao pozitivan model za samokontrolu i sportsko ponašanje?
Mladi sportisti uče ponašanje posmatrajući trenere, odrasle sportiste, roditelje i svoje vršnjake. Ipak, vi roditelji imate ključnu ulogu u modelovanju njihovog sportsmenšipa, sportskog karaktera i fer pleja. Nije dovoljno da samo pričate o važnosti fer pleja i dobrog karaktera, već je potrebno da se sami tako ponašate. To vam neće biti teško ukoliko želje, potrebe i razvoj svoje dece stavite ispred 41 sopstvenog ega, tj. ukoliko iskreno prihvatite stav: Dete je primarnopobeda je sekundarna!
• Možete li svojoj deci posvetiti malo vremena?
Neki roditelji su toliko zauzeti da to ne uspevaju, bez obzira što su zaintereovani za sport svoje dece i žele ih podržavati. U takvim slučajevima najbolje je nikada ne obećavati više vremena nego što realno možete odvojiti. Raspitujte se o njihovom bavljenju sportom i trudite se da dođete i odgledate bar neka od njihovih takmičenja.
• Možete li dozvoliti da dete samo odlučuje?
Odlučivanje je suštinski deo razvoja, odrastanja i osamostaljivanja svake mlade osobe. Istovremeno, to je i veliki izazov za roditelje koji treba da im svojim sugestijama i savetima u tom procesu pomognu i usmere ih u željenom pravcu. Vaša dužnost je da brinete o deci, ali ne i da potpuno upravljate njihovim životima.
