Ovo su stvari koje ne vole mladi sportisti da rade njihovi roditelji!
Ne dovikujte instrukcije.
Tokom utakmice pokušavam da se koncentrišem na ono što trener kaže i radim na onom što sam vežbao. Lakše mi je da pružim svoj maksimum, ako instrukcije i primedbe ostavite za trening, ili mi ih date neposredno pred utakmicu.Ne vređajte sudije.
To me zbunjuje i ponekad se pitam da li će sudije prema meni biti strožije zato što moji roditelji dovikuju.
Ne vičite na mene na javnom mestu.
To će samo pogoršati stvari zato što ću biti uznemiren, zbunjen ili zabrinut da ćete vikati na mene i sledeći put kada učinim nešto “pogrešno”.
Ne vičite na mog trenera.
Kada mu dovikujete koga da stavi na koju poziciju, to će samo pogoršati stvari, izazvati pometnju i neće nam biti zabavno.
Ne vređajte moje saigrače.
Ne pravite ponižavajuće primedbe na račun bilo kog od njih kada pogreši. To šteti našem timskom duhu.
Ne ponižavajte (ne vređajte, ne kritikujte) protivnički tim.
Kada to činite ne dajete nam dobar primer za sportsko ponašanje, tako da dobijamo suprotne poruke o tome šta znači biti “dobar sportista”.
Ne gubite prisebnost.
Volim da vidim kako vas igra uzbuđuje, ali nema razloga da postanete toliko uznemireni da izgubite živce. To je naša utakmica i sva pažnja treba da bude usmerena na nas.
Ne držite mi predavanja posle utakmice u vezi mojih grešaka.
Vožnja
kući nakon utakmice nije dobro vreme da mi pričate o promašajima i
greškama, jer se već osećam loše. O tome možemo razgovarati kasnije,
ali molim vas ostanite mirni i ne zaboravite da spomenete dobre stvari
koje sam uradio tokom utakmice.
Ne zaboravite da se smejete i zabavljate.
Ponekad mi je teško da se tokom
utakmice opustim i zabavim kada vidim da ste vi napeti i zabrinuti.
Ne zaboravite da je ovo samo igra!
Svi su izgledi da neću izgraditi karijeru baveći se sportom. Znam se uznemiriti ako izgubimo, ali takođe
znam da se obično osećam bolje pošto odemo na picu, sok ili sladoled.
Potrebno je da me ponekad podsetite da je to samo igra.
