Dobra komunikacija između roditelja i trenera, kao i na relaciji trenersportista i roditelj-sportista je ključ za kreiranje pozitivne, podržavajuće i motivišuće klime za učenje i napredovanje u sportu.
Mada su odnosi između trenera i roditelja neizbežni, oni su često opterećeni obostranim predrasudama i nerazumevanjem, uzajamnim optužbama, negativnim emocijama i krutim stavovima.
Stav većine naših trenera najbolje odražava njihov uobičajeni komentar: “Deca su dobra, roditelji izazivaju probleme”, ili “Ja sam roditeljima zabranio da prisustvuju treningu!”.
Potpuno je prirodno da vi kao roditelj budete uključeni u sport svoga deteta. Jer, ako niste uključeni i ako ne komunicirate sa trenerom, kako ćete znati osnovne stvari o sportskom programu koji on vodi, kako ćete znati da li su njegovi ciljevi i trenerska filozofija usklađeni sa vašim viđenjem uloge dečijeg i omladinskog sporta, kako ćete znati šta on od vas očekuje, koje su vaše uloge i odgovornosti, kako ćete biti informisani o drugim važnim aspektima sporta svoga deteta (raspored treninga i takmičenja, priprema, potrebna oprema, mere sigurnosti, lekarski nadzor, itd).
Isto tako, treba da znate da na vašu uključenost u sport treneri gledaju na tri načina :
1. Veliki broj (uglavnom nedovoljno edukovanih) trenera smatra da su roditelji više štetni nego korisni i da ih je najbolje isključiti iz sportske arene. Oni roditeljima zameraju što se mešaju u trenažni proces, što vrše veliki pritisak kako na decu, tako i na trenere, smatraju da se nedolično ponašaju na takmičenjima, da ne razumeju koje su njihove dužnosti i odgovornosti.
2. Postoje i oni treneri koji roditeljsku uključenost smatraju neizbežnom, pa se njihovo prisustvo mora tolerisati, ali ne i ohrabrivati. Roditelji su “nužno zlo”, njihova zaduženja i aktivnosti treba maksimalno ograničiti i ne dozvoliti im da oni vode glavnu reč, da se mešaju u politiku kluba i trenerski posao.
3. Na sreću, postoje i treneri koji smatraju da su roditelji dobrodošli i ohrabruju njihovu uključenost. Oni shvataju značaj roditeljske uloge, doživljavaju ih kao ključne saradnike u izgradnji “pobedničkog tima” i jačanja njihove trenerske uloge.
Takvi treneri investiraju vreme i znanje kako bi stvorili preduslove za dobru komunikaciju sa roditeljima svojih sportista. Oni shvataju da je komunikacija “dvosmerna ulica”, da zahteva veštine slušanja i saopštavnja i da otvorene linije komunikacije mogu sprečiti mnoge probleme, konflikte i nesporazume koji najčešće izbijaju usled razlika u mišljenju u vezi sportskih sposobnosti deteta.
Saveti:
• Kao roditelji imate pravo da znate šta se dešava sa vašim detetom u sportu.
• Tražite od trenera da pre početka sezone organizuje roditeljski sastanak na kome će vam saopštiti sve važne informacije o sebi, svojoj stručnosti, trenerskoj filozofiji, ciljevima i zadacima sportskog programa, definisati način komunikacije sa vama (mesto, vreme), saopštiti šta od vas očekuje (uloge i odgovornosti), upoznati sa pravilima ponašanja na treninzima i takmičenjima, pravilima sporta – na kome ćete moći da postavljate pitanja i dobijete stručne odgovore.
• Poštujte i uvažavajte trenere svoga deteta, trudite se da sa njima nikada ne razgovarate za vreme treninga ili takmičenja i nikada u prisustvu deteta, već u vreme i na mestu kako je dogovoreno na roditeljskom sastanku, ili u vašem prethodnom kontaktu.
