Povrede su sastavni deo sporta.
Mada mladi sportisti povrede na sportskom terenu doživljavaju kao ozbiljne i traumatične , većina uspešno prođe kroz proces rehabilitacije i nastavi sa daljim bavljenjem sportom.
Mali je broj povreda koje rezultiraju ozbiljnim psihološkim, socijalnim, zdravstvenim i ekonomskim posledicama. Roditelji bi trebalo da znaju da se najveći broj povreda događa tokom trenažnog procesa (62%) i da one mogu biti izazvane brojnim faktorima, pre svega fizičkim – umor, bolest, pretreniranost, gruba igra, neadekvatna trenažna i takmičarska opterećenja itd, ali i psihološkim koji su primarno povezani sa stresom (povećana uznemirenost, poremećaj pažnje, povećanje mišićne napetosti).
Povrede su povezane i sa određenim stavovima trenera i roditelja (“Bez bola nema rezultata”, “Igraj oštro ili idi kući”, “Uđi u vatru”, “Daj 110%”) koji podstiču sportiste da igraju grubo, žrtvuju svoje telo, svesno prihvataju rizik da povređuju druge i da sami budu povređeni.
Treba imati u vidu da su deca i adolescenti pod velikim rizikom od povređivanja i zbog razvojem uslovljenih manjih sposobnosti da procene rizik, zbog lošije koordinacije, sporijeg vremena reagovanja, manje preciznosti, naglog povećanja težine, intenzivnog rasta zglobova i udova itd.
Svaka povreda je za mladog spotistu traumatična i često praćena različitim emocionalnim odgovorima – od poricanja, neverice, odbijanja i šoka, preko ljutnje, gneva, samosažaljenja, osećaja izolovanosti, zapostavljenosti, beskorisnosti, bezvrednosti, gubitka identiteta – do prihvatanja povrede i terapijskog procesa neophodnog za njeno uspešno savladavanje.
Istraživanje izvedeno na 409 mladih sportista Srbije i 111 odraslih sportista elitnog nivoa pokazuje da je:
- Više od 19% mladih sportista oba pola uzrasta od 12 do 18 godina i značajno veći procenat odraslih elitnih sportista (34%) doživi ozbiljnu sportsku povredu.
- Među mladim sportistima, muškarci su pod značajno većim rizikom povređivanja nego što je to slučaj sa devojkama (22.4% : 14.7%).
- Tekvondo, atletika i triatlon su sportovi sa najvećim procentom povreda kod mladih sportista muškog pola, dok su devojke koje se bave džudom, streljaštvom, rukometom, tekvondoom i atletikom izložene znatno većem riziku da dožive ozbiljnu sportsku povredu nego one koje se bave npr. sinhronim plivanjem, mačevanjem, badmintonom ili triatlonom.
Vaša roditeljska dužnost je da deci pomognete da dobiju prave informacije relevantne za povredu, da razviju pozitivan i optimističan stav prema procesu oporavka i terapijskim procedurama.
U procesu oporavka psihološki faktori igraju važnu ulogu, a naročito vaša podrška i ohrabrenje da prihvate sve terapijske aktivnosti i razviju određene psihološke veštine koje će taj proces ubrzati, a mladi sportista iz povrede izaći, ne samo kao snažniji takmičar, već i kao snažnija ličnost.
I ne zaboravite: decu kao i odrasle vrhunske sportiste treba podsećati da se pridržavaju saveta svojih lekara i fizioterapeuta. Odlaganje povratka na teren ne znači da su se oni odrekli ostvarenja svojih sportskih snova.
