Planiranje pojedinačnog treninga
Pre nego što pređemo na razmatranje osnovnih principa na kojima se zasniva priprema plana i programa konkretnog pojedinačnog treninga, smatramo korisnim da vas ukratko podsetimo na osnovne činjenice koje se tiču vrsta i oblika treninga, osnovne strukture i trajanja jedne trenažne sesije.
Tipovi treninga.
U zavisnosti od glavnih zadataka koji se žele ostvariti, sve treninge možemo podeliti na treninge (29):
1. Učenja novih veština2. Ponavljanja, uvežbavanja učenih veština
3. Usavršavanja veština
4. Procene veština i stepena ostvarenog napretka sportista
Prve dve vrste treninga su pogodne za početnike i mlade sportiste, dok su treninzi usavršavanja ili rafiniranja pogodni za sportiste koji su postigli zadovoljavajući nivo veštine.
Oblici treninga.
U zavisnosti od načina organizacije, treninzi se mogu klasifikovati u nekoliko vrsta: grupne, individualne, mešane i slobodne.
Grupni treninzi se organizuju za grupu sportista koja radi zajedno, bez obzira da li je u pitanju individualni ili timski sport. Grupni treninzi razvijaju timski duh, podstiču motivaciju svakog pojedinca i doprinose razvoju sportsmenšipa i socijalnih veština kao što su komunikacija, saradnja, empatija i slično. Mana im je smanjena mogućnost za individualni pristup.
Individualni trening omogućava da se rad maksimalno prilagodi pojedincu, njegovoj aktuelnoj pripremljenosti, potrebama i ciljevima. Ovakav rad, po mišljenju Bompe (29) najbolji je i najkorisniji tokom pripremne faze.
Mešani treninzi, kao što im samo ime kaže, predstavljaju dobru kombinaciju grupnih i individualnih treninga. Obično se u prvom delu treninga sportisti grupno zagrevaju, zatim se prelazi na idividualni trening (svaki sportista radi na svojim ciljevima), a u završnom delu treninga se ponovo može koristiti grupni rad (faza smirivanja i hlađenja sportista kada trener iznosi svoje zaključke).
Slobodni trening podrazumeva minimalnu kontrolu trenera nad sportistom, razvija poverenje između trenera i sportiste i uglavnom se ograničava samo na napredne sportiste. Ovim treningom se podstiče nezavisnost, kreativnost, samostalnost, odgovornost i zrelost sportiste u rešavanju zadataka treninga, što je od posebno korisno za njegovo samopouzdanje na takmičenju kada trener nije dostupan. Trajanje treninga. Iako neki treninzi mogu trajati od 4 do 5 sati, može se reći da oni u proseku traju dva sata.
Trajanje treninga, pre svega, zavisi od uzarsta sportista sa kojima radite, zatim zadataka treninga, tipa treninga, vrste aktivnosti, broja ponavljanja, dužine odmora između ponavljanja i fizičke pripremljenosti sportista. Individalne sportove karakterišu veće razlike u trajanju treninga, dok su timski sportovi u tom pogledu konzistentniji.
Kratkim treninzima Bompa smatra one koji traju od pola sata do sat i po, srednjim one koji traju od 2 do 3 sata, a dugačkim one koji traju više od 3 sata. Struktura treninga. Imajući u vidu osnovna metodološka načela, pedagoško-psihološke i fiziološke principe učenja i opterećenja, a pre svega načelo progresivnog povećanja i smanjenja rada (optrećenja), treninzi se mogu podeliti na tri ili četiri dela. Trodelna podela treninga podrazumeva pripremni deo (zagrevanje), glavni deo i zaključak, a četvorodelna: uvođenje, pripremni deo, glavni deo i zaključak (29).
Mada neki sportski stručnjaci poput Monike Schloder i McGuire (96), pomenutim delovima dodaju još dva: proveru bezbednosti objekta i sredstava treninga (kao prvi deo trenažne sesije) i zatvaranje (kao poslednji deo sesije), smatramo da proveru bezbednosnih uslova treba obaviti unapred, pre započinjanja trenažne sesije, kako se ne bi „trošilo” vreme predviđeno isključivo na rad sa sportistima.
Navedni primeri planova treninga ne predstavljaju nikakav „recept” koji treba da sledite pri planiranju vaših pojedinačnih treninga, već im je cilj da vam pruže opštu ideju kako se planira jedna sesija, koliko vremena treba predvideti za njene specifične delove i koja vrsta sadržaja je pogodna za svaki od njih.
Naravno, kao što smo ranije naglasili, sadržaj, trajanje, način izvođenja trenažne sesije morate prilagoditi uslovima u kojima trenirate (materijalni, kadrovski), uzrastu vaših sportista, nivou njihovih aktuelnih fizičkih sposobnosti i tehničkih znanja, specifičnim zadacima date sesije u okviru mikrociklusa i makrociklusa, pripremne, takmičarske ili prelazne faze, kao i osnovnim pedagoškim i psihološkim načelima rada sa sportistima koji se nalaze u određenoj fazi (inicijalna, oblikovanje, specijalizacija, vrhunsko izvođenje) dugoročnog sportskog razvoja.
Na osnovu analize mišljenja, stavova, pristupa najpoznatijih stručnjaka koji se bave planiranjem i programiranjem treninga za mlade sportiste (82, 436 96, 28, 29, 30, 38), možemo zaključiti sledeće:
▶ Uspešnost treninga mladih sportista zavisi od njegovog planiranja – kako dugoročnog, tako i planiranja pojedinačnih treninga.
▶ Sezonski, godišnji plan treninga, kao i planovi i programi pojedinačnih treninga treba da budu prilagođeni uzrastu sportista sa kojima radite, nivou njihovih sposobnosti i u funkciji ciljeva koje želite da postignete.
▶ Nikada ne preuzimajte tuđe planove treninga, bez obzira na renome trenera koji ih je napravio. Vaši planovi treninga moraju biti prilagođeni uslovima u kojima vi radite, karakteristikama vaših sportista, vašem stilu obučavanja, vašem iskustvu i znanjima, vašoj trenerskoj filozofiji.
▶ Vodite računa da svaki vaš trening bude zanimljiv, da svi sportisti budu aktivno uključeni, da imate njihovu punu pažnju, da im pružate dovoljno fidbeka (uočavate dobro izvođenje, pohvaljujete, korigujete greške, nagrađujete sportsko ponašanje, ohrabrujete i podstičete timski rad, međusobno pomaganje pri učenju).
▶ Osigurajte da se treninzi izvode u bezbednoj sredini, optimalnim uslovima (temperatura, osvetljenje, oprema).
▶ Dobro se pripremite za svaki trening, što znači da ste ga unapred isplanirali, definisali njegove ciljeve, sadržaje vežbi u uvodnom, glavnom i završnom delu treninga, odredili njihovo trajanje i broj ponavljanja, odredili sredstva i rekvizite koje ćete koristiti, odredili ko će demonstrirati nove vežbe, izabrali metod njihove obuke (da li će ih sportisti učiti u celini, u delovima ili kombinovanim metodom), definisali kako ćete pratiti i evaluirati napredak svakog sportiste i tima u celini.
▶ Budite tačni, na svaki trening dođite bar pola sata ranije kako biste mogli da proverite da li je sve pripremljeno da se trening održi u skladu sa planom i u bezbednom okruženju.
▶ Na svaki trening dođite prikladno obučeni, dobro raspoloženi, pozitivni. Pokažite entuzijazam i brigu za svoje sportiste, komunicirajte sa njima tako da mogu da razumeju vaše poruke, budite strpljivi, budite spremni da više pohvaljujete nego kritikujete.
▶ Posebnu pažnju posvetite načinu na koji sportistima ukazujete na greške i načinu kako ih korigujete.
▶ Na treningu, na takmičenju i svakoj drugoj situaciji promovišite fer plej i dobro sportsko ponašanje.
▶ Razvijajte i jačajte osećaj lične i sportske kompetentnosti svakog sportiste i na taj način podstičite njihovo samopoštovanje, samopouzdanje i orijentaciju na postignuće u svim sferama života.
▶ Vi u životima mladih sportista predstavljate veoma značajnu odraslu osobu. Oni u vama vide mnogo više od običnog učitelja sportskih veština. Vi u očima dece željne da se bave sportom, u njemu napreduju, uživaju i postanu budući šampioni, lako postajete uzor, osoba kojoj se dive, kojoj veruju i čije ponašanje nesvesno ili svesno kopiraju.
▶ Budite dobar model za identifikaciju, kontrolišite svoje ponašanje, uskladite reči i postupke, budite pozitivni, suportivni, puni entuzijazma, optimizma i strpljenja.
▶ Bez obzira koliko uradili dobre dugoročne, kratkoročne i pojedinačne planove treninga, njihov sprovođenje biće uspešno samo ukoliko dobro poznajete sportiste sa kojima radite, ukoliko razumete kako se oni osećaju, kako misle i kako uče.
