Neke činjenice u vezi sa uticajem biološkog nasleđa na uspeh u sportu već postoje.
Dužna pažnje su ispitivanja heritabilnosti – stepena u kome je neko svojstvo ponašanja određeno nasleđem. U cilju ilustracije, navodim koeficijente heritabilnosti, kao približnu meru stepena determinisanosti date varijable genima.
Koeficijent se nalazi u rasponu od 1 do 0. Što je veći taj broj, veća je genetska determinisanost navedene osobine.
Antropometrija - Visina 0.85 Dužina nogu 0.80 Visina / težina 0.53 Kožni nabor 0.55 Ektomorfnost 0.35 Mezomorfnost 0.42 Endomorfnost 0.50 Fiziologija VO2 Max 0.30 Miš. vlakna spore kontrak. 0.55 Anaerobna moć 0.44 Mišićna izdržljivost 0.22 Terenski (situacioni) testovi Sprint 0.45 Skakanje 0.33 Fleksibilnost 0.69 Ravnoteža 0.24 Statička snaga 0.30
Ovi rezultati očigledno ne obuhvataju psihološka svojstva, koja su od presudne važnosti u
sportovima kakav je fudbal i drugi „otvoreni“ sportovi, u smislu da aktivnost igrača zavisi od
neprekidnih sredinskih uticaja.
U „zatvorenim“ sportovima (kao što su veslanje, plivanje, trčanje,
skakanje, koji nisu nezavisni od sredine, ali je njen uticaj znatno predvidljiviji) važniji su
nekognitivni faktori (telesni i fiziološki) i tu je veća šansa za otkrivanje „genetskog talenta“.
Pomenuću ovde popularno nativističko tumačenje sportskih rezultata u trčanju, koje je povezano sa
„rasnim“ razlikama. Entin (2000) je izdao knjigu sa nazivom “Taboo: Why Black athletes dominate
sports and why we’re afraid to talk about it”.
Zaista, ima pojava koje sugeriraju nativističko
tumačenje. Ipak, prednost sportista afričkog porekla u nekim sportovima treba suzdržano tumačiti.
Superiornost istočno-afričkih dugoprugaša je nesumnjiva, ali autor naveden knjige samo veruje da
će se naći genetska razlika, koje sada nema. A ono što već sada postoji jeste objašnjenje delovanjem
sredinskih faktora: fiziološka prednost sportista iz Afrike može biti posledica fizičke aktivnosti u
detinjstvu, na znatnoj nadmorskoj visini.
Dakle, ta razlika u fizičkoj aktivnosti, tj. treningu na
velikoj nadmorskoj visini je činjenica, dok je razlika u genima nedokazana hipoteza.
Osim toga, čak i u jednostavnijim sportovima je ograničena važnost biologije, jer tu postoji važna
uloga psiholoških faktora: “potrebno je da genetska predispozicija za izdržljivost bude specifično
dopunjena psihološkim karakteristikama kao što je mentalna snaga (toughness), taktička
pronicljivost i motivacija da se podnosi bol tokom treninga i takmičenja.“ (Davids, 2001)
Kako je već rečeno za fudbal i druge „otvorene“ sportove - ključna je uloga kognitivnih vaktora kao
što je anticipacija i odlučivanje.
O sadašnjem stanju stvari u vezi sa genetski određenim talentom dobro govori zaključak temeljnog
proučavanja genetskih empirijskih istraživanja u sportu - (Davids & Baker, 2007).
Autori kažu:
O (genetskoj) nadarenosti znamo vrlo malo onoga što je korisno za praksu .... Najčešće postoji
nekritičko prihvatanje tvrdnji o „genima za (npr. fudbal)“
„(trening i sredinski faktori) su krucijalni prediktori postignuća... Mada je evidentno da sredinski
faktori jesu bitni za postizanje visokih nivoa sportskog razvoja, jasno je da je potrebno dalje
istraživanje“
