Treniranje mladih sportista podrazumeva da treneri paralelno, sa istim entuzijazmom i odgovornošću obavljaju dve podjednako važne aktivnosti – obrazovnu (obučavaju i usavršavaju sportistske veštine mladih) i vaspitnu (usmeravaju psihološki i socijalni razvoj).
Shodno tome, treneri koji su usvojili humanistički pristup sportu mladih, koji prepoznaju i uvažavaju njegovu vaspitnu funkciju, svoje ciljeve neće ograničiti samo na želju da budu pobednički treneri. Martens (82) smatra da se ciljevi takvih trenera mogu svrstati u tri široke kategorije:
1. Imati pobednički tim
2. Pomoći mladim ljudima da imaju zabavu u sportu i
3. Pomoći mladim sportistima da se razviju:
▶ Fizički (uče sportske veštine, steknu kondiciju, razviju navike zdravog života).
▶ Psihološki (postanu zrele i integrisane ličnosti, razviju samo-poštovanje, samokontrolu, moralni karakter).
▶ Socijalno (nauče da sarađuju, vode, uspešno komuniciraju, ponašaju se u skladu sa socijalnim normama).
Rezultati samoprocene većine američkih trenera pokazuju da je za njih psihološki, fizički i socijalni razvoj mladih najvažniji cilj, zatim obezbeđivanje zabave u sportu, dok su pobeđivanje naveli kao najmanje važan cilj.
Da li je i za vas pobeđivanje najmanje važno od ova tri cilja?
Da bi ste to proverili, uradite mali test. Potrudite se da budete iskreni, nemojte da dajete odgovore koji nisu u skladu sa vašim ponašanjem na treninzima i takmičenjima.
Razmislite dobro da li vi na takmičenje vodite samo najbolje sportiste, da li poštujete pravilo podjednakog igračkog vremena za sportiste do 12 godina starosti, kako reagujete na njihove greške tokom nastupa – jednom rečju kakav značaj pridajete pobeđivanju.