Mnogi uspešni treneri su poznati po svojim dobro razvijenim specifičnim filozofijama treniranja. Najbolji primer je John Wooden, legendarni košarkaški trener koji je imao jasno promišljenju filozofiju treniranja koja predstavlja njegovu kumulativnu mudrost skupljenu tokom dugog trenerskog rada.
Suština Vudenove filozofije je stavljanje naglaska na obučavanje i treniranje, nastojanje da
sportisti pruže svoj maksimum i kvalitetno izvođenje, pre nego na pobeđivanje. I od sebe i
od svojih sportista je tražio da učine sve što je u njihovoj moći. Bez obzira da li je rezlutat
takvog truda pobeda ili poraz, to je dovoljno da se osećaju uspešnim.
U skladu sa svojom filozofijom treniranja, Vuden smatra da je najvažnija dužnost trenera
“da nauči svoje igrače pravilnom i uspešnom izvođenju osnovnih elemenata igre. Pre svega,
trener je UČITELJ” (124) . Zato mu je dužnost da se stalno usavršava.Vuden smatra da je
uloga trenera kao VOĐE, takođe, od izuzetne važnosti, jer je “Tim bez vođstva sličan brodu
bez krme koji će verovatno završiti obilazeći unaokolo, da ne bi stigao nigde” (124). O njegovom stavu prema pobedi, govorićemo nešto kasnije.
Moto: SPORTISTI SU PRIMARNI, POBEĐIVANJE JE SEKUNDARNO, po mišljenju Rajnera Martensa (82) treba da bude kamen temeljac trenerske filozofije svih trenera koji rade
sa decom i mladima. Ovo je istovremeno i zvanični moto američkog programa za obrazovanje
trenera, a on podrazumeva da svaka odluka koju donesete, svako ponašanje koje ispoljite,
prvenstveno treba biti zasnovano na proceni šta je najbolje za sportiste, a tek onda na onome što može poboljšati njihove šanse ili šanse timova da pobeđuju.
Ovaj moto je u skladu
sa “Poveljom prava mladih sportista” (prilog) i “Kodeksom ponašanja trenera” (prilog) i
nadamo se da će predstavljati osnovu na kojoj ćete graditi vašu trenersku filozofiju i ciljeve
i usmeravati vaše celokupno ponašanje. Koliko je našim trenerima teško pridržavati se Martensove filozofije kada većina vodećih ljudi u sportskim organizacijama i klubovima Srbije
smatra da je pobeđivanje najvažniji cilj, govorićemo nešto kasnije diskutujući i o mogućim
načinima da se ovakva praksa promeni.
JIM BOUCHE, iskusni trener američkog fudbala, kaže (31):
Treniranju pristupam sa veoma jednostavnom filozofijom:
1. Biti pošten (iskren) sa igračima
2. Objasniti im svoje odluke i
3. Interese igrača staviti na prvo mesto
“Ako radim te stvari, ja ću pridobiti njihovo poverenje. Svaki član mog stručnog tima je
obučen da svakom igraču omogući da zna koji su njegovi doprinosi timu, da li je rezervni
igrač, igrač sa punim ili delimičnim igračkim vremenom.
Poruka je jednostavna – Svaki
igrač je deo tima!”
DEJL BRAUN: američki košarkaški trener kaže (33):
Lepota prošlogodišnjeg uspeha mog tima sastojala se u dve stvari:
1. Nestvaranju panike i
2. U sposobnosti da se prizna greška
Po njemu, glavni imenilac uspešnih trenera je: “Sposobnost reagovanja na neuspeh” i načelo:
“Ne pokušavaj da impresioniraš druge!”
Zapamtite:
▶ Filozofija se generalno može definisati kao ljubav i težnja prema mudrosti i znanju.
▶ Da biste odgovorili na osnovna pitanja o životu i treniranju, potrebno je da razvijete
sopstvenu filozofiju treniranja.
▶ Filozofija treniranja bi trebalo da odražava vrednosti humanističkog pristupa dečijem
i omladinskom sportu koji naglašava njegove razvojne, socijalizacijske i vaspitne vrednosti.
▶ Filozofija treniranja se razvija tokom celog života.
▶ Ona se ne pokazuje u onom što govorite, već u onom što radite.
▶ Na filozofiju treniranja utiče vaša globalna filozofija života.
▶ Zato ona treba da bude u skladu sa vašom globalnom filozofijom života.
▶ Dobar trener svoju filozofiju deli sa svojim sportistima.
▶ Kao što investirate vreme u sticanje stručnih znaja o sportu koga trenirate, tako vam je
potrebno vreme za razvijanje sopstvene filozofije.
▶ Ne kopirajte, ne preuzimajte filozofije drugih trenera, ma koliko oni bili poznati i
uspešni!
▶ Razvijte sopstvenu filozofiju treniranja koja je usklađena sa vašom prirodom, znanjima,
sposobnostima, stavovima.
▶ Neka osnovni moto vaše trenerske filozofije bude: „Sportisti su primarni, pobeda je
sekundarna“.
Da bi uspešno udovoljio zahtevima svoje osnovne uloge, tj. postao dobar učitelj sportske veštine, neophodno je da trener dobro poznaje sport koji trenira. Trebalo bi napomenuti
da većina trenera, kako stranih tako i domaćih, bazična znanja o sportu crpe upravo iz sopstvenih sportskih iskustava, iz ranijeg ličnog bavljenja sportom.
Podaci našeg istraživanja izvedenog na uzorku od 351 trenera oba pola (88.6% muškarci,
11.4% žene) iz 22 različita sporta i prosečne starosti od 35.3 godine (15 ) pokazuju:
▶ 98.6% trenera se ranije takmičarski ili rekreativno bavilo sportom od čega:
a. takmičarski: 94.1%
b. rekreativno: 5.9%
▶ Prosečna dužina njihovog sportskog iskustva iznosi 9.5 godina.
▶ Dužina sportskog iskustva muških trenera značajno je veća nego kod trenera
ženskog pola ( 9.93 godine prema 6.31 godina).
▶ Najveći procenat trenera (preko 94%) bavio se sportom u kome aktuelno radi kao
trener.
Često se, međutim, pogrešno veruje da samo oni pojedinci koji su ranije bili najuspešniji
sportisti, mogu postati dobri, ili veoma uspešni treneri. Naravno, poželjno je da ste sami
ovladali najsloženijim tehničkim i taktičkim veštinama svoga sporta. Ali to nije dovoljno.
Da
biste postali uspešan trener, nije neophodno da ste ranije bili najuspešniji igrač ili takmičar
u nekom sportu, već vam je za to potrebno da dobro poznajete svoj sport i da istovremeno
posedujete sposobnosti da stečena znanja uspešno prenesete na sportiste koje obučavate ili
trenirate. Na to vas najbolje podseća ova narodna izreka:
NIJE ZNANJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE ZNANJE DATI!
Istovremeno, neophodno je da budete maksimalno posvećeni svom poslu, da dobro poznajete i razumete sportiste koje trenirate, razvijete sportske programe koji su usklađeni sa
njihovim uzrasnim karakteristikama, kritičkim ili senzitivnim fazama njihovog razvoja, u
kojima je izbalansiran obim i učestalost trenažnog opterećenja, sadržaji izabrani u skladu
sa zadacima pojedinih razvojnih faza i trenažnih ciklusa, jednom rečju, da budete uspešni u
planiranju, organizaciji i realizaciji svih vaših trenerskih aktivnosti.
Potrebna znanja možete
steći ili na specijalizovanim visokoškolskim ustanovama kao što su fakulteti i visoke škole
za sport, ili kroz posebno pripremljene programe stručnog osposobljavanja (licenciranja)
trenera koji su u skladu sa postojećim Pravilnikom o nomenklaturi sportskih zanimanja i
zvanja (84).
Ne bi trebalo zaboraviti da se aktivnosti, a samim tim i veštine, potrebne sportskim instruktorima i sportskim trenerima, prilično razlikuju. I mada treniranje sportista,
bez obzira na nivo njihovog majstorstva, uvek u sebi sadrži značajne elemente obučavanja
i instruisanja, znanja instruktora o tome kako obučavati nisu dovoljna da biste bili uspešan
trener. Za to su vam potrebna specifična znanja i veštine koje će vam omogućiti samostalno
planiranje i sprovođenje trenažnog procesa.
