Svest o sebi (samo-svesnost)
Da bi mladim sportistima pomogli da formiraju svest o sebi, razviju sopstveni identitet,
pozitivan odnos prema sebi i svetu koji ih okružuje, kao treneri morate znati ko ste vi. Realna slika se stiče kroz iskren samouvid, kroz razmišljanje o svojim stavovima, principima
i uverenjima, kroz opažanje reakcija drugih na vas i vaše ponašanje. Evo nekoliko opštih i
za treniranje specifičnih pitanja koja vam mogu pomoći da se bolje upoznate sa sobom, da
formirate predstavu o sebi i definišete svoj self-koncept.
Ko sam ja?
Šta želim u životu?
Gde idem?
Da li je moje ponašanje u skladu sa mojim životnim ciljevima?
Da li se ponosim ili stidim onim što jesam?
Jesam li srećan ili nesrećan?
Zašto sam ja trener?
Da li se treniranjem bavim iz pravih pobuda (razloga)?
Koji su moji ciljevi kao trenera?
Jesam li ja dobar trener?
Šta može da me učini boljim trenerom?
Odgovori na ova i slična pitanja formiraju self-koncept svake osobe, a psiholozi ističu da
ga čine tri selfa: idealni, javni i realni self. Idealni self se odnosi na to kakva biste osoba
želeli da budete, šta očekujete i zahtevate od sebe.
Javni self je slika za koju mislite da drugi
imaju o vama. Naravno da želite da drugi imaju pozitivnu sliku o vama, da vas cene, poštuju
i vole. Realni self je zbir vaših subjektivnih misli, osećanja i potreba za koje smatrate da
vas čine autentičnim. Kroz komunikaciju i interakciju sa drugima realni self se prihvata,
razume, doživljava i stalno menja.
Za vas kao trenere izuzetno je važno da razvijete snažno
samopoštovanje, tj. da sebe vidite i doživite kao kompetentnu osobu vrednu svog i tuđeg
poštovanja. Mnogi treneri sebe pogrešno vrednuju i cene na osnovu postignutih pobeda i poraza na takmičenjima.
Takvim trenerima Martens poručuje „Samopoštovanje se ne postiže
pobeđivanjem drugih, već življenjem u skladu sa sopstvenim standardima“ (82, str. 12).
Frank Reynolds (93) ističe da razvijanje trenerske filozofije koja će vam pomoći da postanete bolji trener, da povećate zadovoljstvo svojih sportista i kvalitet njihovih takmičarskih
rezultata zahteva da:
1. Upoznate sebe, svoje prednosti i mane na kojima treba raditi.
2. Saznate šta možete da uradite u odnosu na različite prepreke sa kojima se možete susresti.
3. Razumete svoje sportiste, njihove ličnosti, sposobnosti, ciljeve i motive zašto se bave
sportom.
Samo ako ste iskreni u samoproceni možete priznati sopstvene slabosti i koliko one mogu
umanjiti kvalitet obavljanja vaših trenerskih zadataka. Međutim, tu su i vaše prednosti, vaše
jače strane, koje kada ih postanete svesni mogu značajno unaprediti vaš stručni rad.
Da li ste
vi dobar učitelj, ili motivator, ili predavač, ili bivši sportista?
Da li ste vi dinamična osoba,
osoba tipa „lako ćemo“, sumnjičava, otvorena i prijateljska. Ako odvojite vreme za ozbiljnu
procenu svojih prednosti i slabosti, morala, vrednosti i verovanja, vi ćete biti u stanju da
uspešnije prilagodite sopstveni stil rada sportistima koje trenirate. Poznavanje sebe vodi
samopouzdanju, samopoštovanju i spremnosti na stalno usavršavanje.
Šta želim u životu?
Gde idem?
Da li je moje ponašanje u skladu sa mojim životnim ciljevima?
Da li se ponosim ili stidim onim što jesam?
Jesam li srećan ili nesrećan?
Zašto sam ja trener?
Da li se treniranjem bavim iz pravih pobuda (razloga)?
Koji su moji ciljevi kao trenera?
Jesam li ja dobar trener?
Šta može da me učini boljim trenerom?
Odgovori na ova i slična pitanja formiraju self-koncept svake osobe, a psiholozi ističu da ga čine tri selfa: idealni, javni i realni self. Idealni self se odnosi na to kakva biste osoba želeli da budete, šta očekujete i zahtevate od sebe.
Javni self je slika za koju mislite da drugi imaju o vama. Naravno da želite da drugi imaju pozitivnu sliku o vama, da vas cene, poštuju i vole. Realni self je zbir vaših subjektivnih misli, osećanja i potreba za koje smatrate da vas čine autentičnim. Kroz komunikaciju i interakciju sa drugima realni self se prihvata, razume, doživljava i stalno menja.
Za vas kao trenere izuzetno je važno da razvijete snažno samopoštovanje, tj. da sebe vidite i doživite kao kompetentnu osobu vrednu svog i tuđeg poštovanja. Mnogi treneri sebe pogrešno vrednuju i cene na osnovu postignutih pobeda i poraza na takmičenjima.
Takvim trenerima Martens poručuje „Samopoštovanje se ne postiže pobeđivanjem drugih, već življenjem u skladu sa sopstvenim standardima“ (82, str. 12).
Frank Reynolds (93) ističe da razvijanje trenerske filozofije koja će vam pomoći da postanete bolji trener, da povećate zadovoljstvo svojih sportista i kvalitet njihovih takmičarskih rezultata zahteva da:
1. Upoznate sebe, svoje prednosti i mane na kojima treba raditi.
2. Saznate šta možete da uradite u odnosu na različite prepreke sa kojima se možete susresti.
3. Razumete svoje sportiste, njihove ličnosti, sposobnosti, ciljeve i motive zašto se bave sportom.
Samo ako ste iskreni u samoproceni možete priznati sopstvene slabosti i koliko one mogu umanjiti kvalitet obavljanja vaših trenerskih zadataka. Međutim, tu su i vaše prednosti, vaše jače strane, koje kada ih postanete svesni mogu značajno unaprediti vaš stručni rad.
Da li ste vi dobar učitelj, ili motivator, ili predavač, ili bivši sportista?
Da li ste vi dinamična osoba, osoba tipa „lako ćemo“, sumnjičava, otvorena i prijateljska. Ako odvojite vreme za ozbiljnu procenu svojih prednosti i slabosti, morala, vrednosti i verovanja, vi ćete biti u stanju da uspešnije prilagodite sopstveni stil rada sportistima koje trenirate. Poznavanje sebe vodi samopouzdanju, samopoštovanju i spremnosti na stalno usavršavanje.
