Karakteristike dece uzrasta od 2 do 5 godina
Dete od 2 godine:
▶ Raste stabilnim tempom, mada je taj tempo sporiji od one faze naglog rasta koji se događa tokom prvih 18 meseci života.
▶ Naizmenično se oseća uzbuđenim, zbunjenim i zaplašenim u vezi sa svojom nezavisnošću. Izlivi besa se mogu pojavljivati redovno.
▶ Izgovara najmanje 50 reči i koristi proste rečenice (od dve reči).
▶ Trči, penje se i silazi niz stepenice.
Deca od 3 godine:
▶ Izgledaju izduženija u poređenju sa prethodnim periodom. Većina dece su u odnosu na uzrast od 2 godine, u proseku teža za 2 kg i viša 8 cm.
▶ Igraju se pretvaranja, razumeju 3-stepene instrukciije, uživaju u jednostavnim puzlama, znaju svoje ime, koliko imaju godina i kog su pola.
▶ Uživaju sa drugarima, mada je “deljenje” za njih još uvek izazov.
▶ Lako se odvajaju od roditelja.
▶ Zainteresovani su ili su potpuno ovladali korišćenjem toaleta.
▶ Koriste rečenice od 4-5 reči uključujući i neke zamenice i množinu.
▶ Skaču, trče, penju se, voze tricikle i bacaju loptu. U stanju su da zavrnu i odvrnu poklopac, nacrtaju jednostavne poteze, koriste pribor za jelo, izgrade toranj sa najmanje 6 blokova (drvenih kocki).
Dete od 4 godine:
▶ Dobija na težini oko 2 kg i na visini oko 8 cm u odnosu na uzrast od 3 godine.
▶ Može lako da kaže svoje ime, identifikuje neke osnovne boje i spari stvari koje su iste (npr. par čarapa).
▶ Može da kaže koja je razlika između fantazije i stvarnosti. Ali, aktivna imaginacija četvorogodišnjeg deteta može da kreira sve vrste zastrašujućih i pretećih scenarija.
▶ Ovladava većinom gramatičkih veština. U govoru koristi rečenice od 5 ili 6 reči, priča priče i peva pesme.
▶ Skakuće na jednoj nozi, vozi tricikl (ili mali bicikl sa trenažnim točkovima), baca loptu preko glave, penje se i silazi niz stepenice bez držanja za gelender. Dete može bezbedno da koristi makaze, crta krugove i kvadrate i piše neka velika slova.
Dete od 5 godina:
▶ Dobija na težini oko 2 kg i na visini oko 8 cm u odnosu na uzrast od 4 godine.
▶ Zna svoju adresu i broj telefona, većinu slova azbuke, ume da broji do 10 i ima osnovne pojmove o vremenu.
▶ Najvećim delom vremena ponaša se nezavisno i razume pravila.
▶ Voli da zadovolji druge i ima prijatelje. Ali za decu ovog uzrasta je normalno da se ponekad ponašaju neljubazno. Deca od pet godina još uvek uče da razumeju i budu osetljiva prema osećanjima drugih ljudi.
▶ Vodi konverzaciju i koristi mnogo složeniju gramatiku, kao što je npr. buduće vreme.
▶ Skače na jednoj nozi, pravi kolut preko glave i može da kliza.
Većina 5 - godišnje dece mogu da se obuku i svuku; crtaju ljude sa glavom, trupom, rukama i nogama i pišu neka mala i velika slova azbuke.
Od 2 do 5 godine života deteta događaju se velike promene u njegovom fizičkom i psihološkom razvoju. Fizički razvoj - u ovim godinama deca postaju snažnija i viša.
Mada je telesni rast nešto sporiji nego u prve dve godine života, spoljne promene su veoma vidljive i dramatične (56). Velike promene dešavaju se i u kognitivnom razvoju dece, posebno u sposobnosti mišljenja i rezonovanja. Prema Pijažeovoj teoriji kognitivnog razvoja ovo je period predoperacionalnog mišljenja (26,109).
Deca razvijaju šemu postojanog objekta, uzročnosti i decentrirano shvatanje prostora i vremena, simboličku funkciju kroz sistem znakova (crtež, slika, reč). Dete razlikuje znak od označenog kroz imitaciju, crtanje, mentalnu sliku, simboličku igru i govor.
Njihove igre postaju više simboličke nego jednostavno motoričke. Koristeći jezik mogu da razmišljaju o nečemu, čak i ako to nešto nije prisutno. Govor im postaje mnogo socijalniji i manje je egocentričan.
Deca imaju intuitivno razumevanje logičkih pojmova u nekim oblastima. Međutim, još uvek pokazuju sklonost da svoju pažnju usmeravaju samo na jedan aspekt predmeta, dok druge zanemaruju. Formirani pojmovi su jednostavni i nepromenljivi.
Lako poveruju u magična povećanja, smanjenja i nestajanja. Realnost nije čvrsta. Percepcija dominira nad sudovima. Rezonovanje deteta od tri godine je jednostrano. Ono još uvek ne može na stvari da gleda iz dva ugla, niti da rešava probleme koji zahtevaju da se razmatra više od jednog faktora u isto vreme.
Na primer, ukoliko uzmete dve jednake čaše vode pa jednu saspete u kratku i široku posudu, a drugu u užu visoku posudu, dete će verovatno reći da u visokoj posudi ima više vode, nego u kratkoj.
Mada vidi dve jednake čaše i posmatra vas kako iz njih sipate vodu u dve posude različitog oblika, ono će ponovo dati isti odgovor. Po dečijoj logici viša posuda je „veća“, i zbog toga mora da sadrži više. Na uzrastu oko 7 godina, deca konačno shvate da problem treba posmatrati sa više aspekata pre nego što daju svoj odgovor. U ovim godinama ona uče slova, brojanje i boje.
Pošto nauče da koriste imaginaciju, njihova igra postaje mnogo kreativnija. Govor ili sposobnost korišćenja reči se razvija veoma brzo. Na uzrastu od 2 godine većina dece vlada sa najmanje 50 reči. Na uzrastu od 5 godina ona vladaju hiljadama novih reči i u stanju su da vode konverzaciju i pričaju priče.
Sa uzrastom, kod predškolskog deteta progresivno se povećava trajanje i obim pažnje.
▶ Deca na uzrastu od 2.5 do 3.5 godine prosečno se bave nekom aktivnošću oko 17.5 minuta, a za to vreme 7.8 minuta pažnja im skreće sa aktivnosti.
▶ Deca na uzrastu 5.5 do 6.5 godina mogu prosečno da se bave aktivnostima 62.8 minuta, a da im pažnja za to vreme skrene samo 1.6 minuta (51).
▶ Sa porastom trajanja pažnje predškolskog deteta raste i njen obim, kako za spontanu, tako i za voljnu pažnju.
▶ Pažnja dece od 2 do 7 godina može se verbalnim instrukcijama, koje dolaze od strane odraslih, usmeriti i na one predmete i situacije koji same po sebi ne privlače pažnju.
▶ Verbalnim usmeravanjem pažnje otvara se mogućnost da se dečije ponašanje usmerava, da slede instrukcije i uče.
▶ Ipak, isključivost je glavna odlika pažnje dece do 5 godina starosti. To znači da se oni usmeravaju samo na jedan aspekt, jednu pojavu, jednu stvar i da svoju pažnju ne mogu istovremeno da usmere na više aspekata ili informacija.
Pažnja je isključiva, uska, kratkotrajna i lepršajuća. Emocionalni i socijalni razvoj deteta između 2. i 5. godine odvija se postepeno. Dete uči kako da upravlja svojim osećanjima, počinje da oseća sram ili krivicu kada uradi nešto loše. Na uzrastu od 5 godina prijatelji postaju važni.
Senzorni i motorni razvoj :
Na uzrastu od 2 godine većina dece može da hoda uz stepenice, šutira loptu i izvodi jednostavne poteze sa olovkom.
Na uzrastu od 5 godina, većina dece može da se obuče i svuče, da nacrta ljudsku figuru sa glavom, trupom, rukama i nogama; da napiše neka mala i velika slova. Ipak, njihova mišićna koordinacija i kontrola je slaba, naročito ona koja uključuje male mišićne grupe, pa se od njih ne može očekivati preciznost, spretnost i tačnost u izvođenju finih motornih veština.
U moralno-etičkom domenu dete nije u stanju da pokaže principe koji definišu najbolje ponašanje. Pravila igre nisu razvijena, koriste samo jednostavne naredbe nametnute od strane odraslih autoriteta kao što su „uradi” i „nemoj”.
Preporuke za treniranje Imajući u vidu rečeno, kao i činjenicu da se kod dece ovog uzrasta budi interesovanje za sport, roditelji decu staru 3 i više godina mogu uključiti u različite “sportske školice” čiji su programi tako struktuirani da je naglasak na slobodnoj igri, zabavi i vežbicama koje podstiču razvoj brzine, koordinacije, ravnoteže, preciznosti, veština hvatanja i dodavanja, šutiranja.
▶ Deca mogu da ovladaju elementarnim tehnikama pojedinih sportova kao što su plivanje, skijanje, klizanje, osnovne gimnastičke veštine, da razvijaju i unapređuju osećaj za prostor, vreme, ritam.
▶ Da bi prvi dodir dece sa sportom i njihova iskustva bila pozitivna, što je prvi i najvažniji uslov za njihovo opredeljenje da se nastave baviti sportom, nužno je da sportski programi deci pruže obilje igre i zabave, da stimulišu dečiju želju za učenjem novih veština, unaprede njihovu pažnju, razviju osećaj motoričke i lične kompetentnosti.
▶ Voditelji programa za decu predškolskih uzrasta uvek moraju imati na umu da je njihova primarna dužnost da zadovolje i dalje osnažuju dečiju unutrašnju (intrinzičku) motivaciju za igrom, uzbuđenjem i zabavom, koja je na ovim uzrastima glavni pokretač njihovog uključivanja u sport.
▶ Instruktori i treneri bi trebalo uvek da imaju na umu da je pažnja dece predškolskog uzrasta ograničenog (kratkog) trajanja i kapaciteta, da fluktuira (“lepršajuća”), da se lako narušava, da je manje selektivna, manje svesna - voljna i kontrolisana.
▶ Pri učenju i primeni sportskih veština, instruktori treba da uzmu u obzir ovu ograničenost, ne smeju decu “pretrpavati” informacijama, tj. tražiti da prate i realizuju 3, 4, ili 5 zadataka odjednom.
▶ Kada zahtevi zadatka prekorače dečije mentalne kapacitete, deca počinju da greše, usporeno reaguju, postaju nesigurna, anksiozna, nemotivisana, inhibirana, često se osećaju nekompetentnim i napuštaju sport.
