Za temu identifikacije i razvoja talenta ključno pitanje jeste šta je izvor razlika koje postoje između uspešnih sportista i onih koji to nisu.
Odgovor na to pitanje ima dve krajnosti: Jedna krajnost se naziva “invajronmentalističko gledište“ (ili „envirenmentalističko“, kako se još kaže „na srpskom“, a prema eng. environment = sredina), po kome je ključni faktor sredina tj. trening sportiste, .
Druga krajnost se naziva „nativističko gledište“ po kome je ključni faktor hereditet, tj. biološko nasleđe. Tipično (“zdravorazumsko”) shvatanje glasi: Talenat (=nadarenost, eng. giftedness) = biološki dat (nasleđen) potencijal.
Popularno gledište u okviru sporta je da visoka dostignuća nastaju zbog urođenog (prirodnog) talenta. (npr. Svatopluk Stojan) Psiholozi ukazuju na to da je takvo razmišljanje dobar primer greške u zaključivanju, koja se često javlja kada puki razum daje odgovore na pitanja koja treba rešiti empirijskom (iskustvenom) proverom, tj. prikupljanjem dokaza „na terenu“.
Čisti razum polazi od pojava majstorstva (u sportu ili drugim delatnostim) i uzrokom tih pojava - bez prethodnog prikupljanja dokaza naučnim putem – proglašava „talenat“, pod kojim podrazumeva nekakav genetski potencijal pojedinca čije majstorstvo nastoji da objasni.
Takav pokušaj objašnjenja se naziva još i „fundamentalna greška atribucije“ jer se fenomenu vrhunskog dostignuća olako pripisuje izvor, koji zapravo nije ništa drugo nego reč „talenat“, kojom se samo prividno razjašnjava zagonetka neuobičajenog umeća pojedinca.
Da li je naše znanje, upotrebom reči „talenat“, napredovalo?
Nije, mada nam se tako čini. Jer to naše objašnjenje nema dokazanu prednost u odnosu na druge moguće pretpostavke o uzrocima vrhunskog dostignuča, kao što je npr. slučajan sticaj mnogih okolnosti ili intenzivan i dugotrajan trening.
Pravo rešenje se nalazi u empirijskom proveravanju povezanosti različitih mogućih uzroka sa visokim dostignućem. Tek tako ćemo na pravi način moći da objasnimo majstorstvo, štaviše moći ćemo da predviđamo nivo postignuća sportista, sa mogućnošću da taj fenomen stavimo pod kontrolu, tako što ćemo umeti da pravimo šampione ili bar da biramo one koji su za to predodređeni genetski.
Upotrebom reči „talenat“ samo se tešimo da stvar razumemo, ali s njom ništa konkretno ne možemo da učinimo. U nedostatku dokaza, u opticaju imamo samo hipoteze, a praksu (identifikacije talenta i razvoj) treba zasnovati na činjenicama
